Kompanije mogu biti različitih veličina. Od malih sa do 50 ljudi do velikih kompanija sa hiljadama zaposlenih širom sveta. Rad u svakom od njih ima svoje prednosti i nedostatke.
Ponekad se navodi da je prednost rada u velikoj kompaniji veća mogućnosti za razvoj karijere nego što ih pruža mala kompanija.
Spektar aktivnosti kojima se možete baviti u velikoj kompaniji ima tendenciju da bude zaista širi, to se odnosi i na oblast mobilnosti unutar kompanije. Pomeranje, bilo horizontalno ili vertikalno, može biti lakše. Ali to možda nije uvek slučaj. Na kraju, to zavisi od ukupnog pristupa poslodavca, a posebno ljudi koji odlučuju o mogućnostima za karijeru.
Takođe se veruje da korporativne kompanije imaju veće plate i da zaposleni mogu imati više koristi. Mislite li da ovo još uvek važi?
Dani kada se govorilo da su ljudi u korporacijama bolje plaćeni su, po mom mišljenju, prošlost. Danas na tržištu postoji mnogo manjih kompanija koje postižu neverovatne rezultate i svojim zaposlenima mogu ponuditi interesantnije plate nego što bi mnogi veliki poslodavci mogli da priušte. Što se tiče beneficija, pregrevanje tržišta rada poslednjih godina i pritisak na poslodavce primorali su kompanije koje su želele da budu privlačne novozaposlenim da preispitaju svoju politiku beneficija. Morali su da prihvate neke nove pogodnosti i u njih više ulažu. A to se odnosi i na manje kompanije. Razlike između korporativnih i malih kompanija su se smanjile, što se toga tice. Ali to je zaista bilo tačno do marta prošle godine, pre nego što nas je pogodila pandemija. Danas je situacija ponovo drugačija i poslodavci su suočeni sa sve većim pritiskom da održe svoje kompanije u životu. Prednosti često odlaze na stranu.
Kako se postavke različitih procesa donošenja odluka razlikuju u maloj kompaniji nego u velikoj korporaciji? Gde je donošenje odluka fleksibilnije?
Iz sopstvenog iskustva uočavam da su donošenje odluka i mogućnost promene u korporativnoj kompaniji često opterećeni čvrstom strukturom i da je stoga potrebno duže vreme da se odobre čak i naizgled trivijalne stvari. Nizak nivo fleksibilnosti je i dalje jedno od najvećih ograničenja velikih kompanija. Naročito u vreme kada tržište i nove tehnologije moraju da se prilagode svemirskoj brzini. U manjoj kompaniji ste logično bliži svima i svemu i možete učestvovati u donošenju odluka. Što, s druge strane, nosi sa sobom ogromnu odgovornost za rezultat, koji je veoma brz u poređenju sa velikom kompanijom. Ovde je proces donošenja odluka generalno brži. S druge strane, sve je do ljudi. Čak i u korporaciji, mnoge stvari se mogu ubrzati ako želite.
Što se specijalizacije tiče, da li se u malom preduzeću obavlja više različitih delatnosti, dok se u velikom preduzeću dublje razvija specijalizacija?
U maloj kompaniji obično se mora raditi više aktivnosti. Ali na to možemo gledati i pozitivno, da ima tu mogućnost. Objasniću ovo na primeru regrutacije iz moje oblasti ljudskih resursa: obim ljudi koji se angažuju u maloj kompaniji je manji, tako da proces izbora za poziciju šefa HR sektora često može da stoji sam bez značajnog smanjenja ostalih aktivnosti. U velikoj kompaniji, zapošljavanje novih kolega dostiže desetine zaposlenih mesečno, što je za jednu osobu veoma dugotrajno. Ovde mora da pozove drugo oružje, specijalizovane regrute, i podeli regrutaciju kako bi se mogao fokusirati na druge aktivnosti koje su potrebne da bi se obezbedio rad odeljenja.
Šta mislite da je bolje za karijeru pojedinca?
Po mom mišljenju, čovek treba da se snađe na bilo kojoj poziciji u okviru svoje oblasti, nije bitno da li je reč o ljudskim resursima ili mašinstvu. Ali jasno je da se takva fleksibilnost i svestranost moraju postići kroz iskustvo, često je trnovit put. Po mom mišljenju, postepeni razvoj je idealan – skupljanje iskustva, tokom kojeg odlučujete šta tačno želite da specijalizujete u svojoj oblasti. Ovo će stvoriti čvrstu osnovu na kojoj možete izgraditi više spratova u budućnosti.
Da li postoji razlika između zapošljavanja za manju i veliku kompaniju?
Proces zapošljavanja za korporativnu kompaniju često ima jasna pravila u poređenju sa manjom kompanijom, a istina je da je proces selekcije obično duži. Generalno, međutim, mislim da dužina procesa selekcije zavisi više od vrste i radnog iskustva za traženu poziciju nego od veličine kompanije.
Da li postoje razlike između velike kompanije i male kompanije u smislu otpuštanja zaposlenih, koji nažalost ne zaobilaze nijednu oblast poslovanja sada?
Pitanje otpuštanja je veoma osetljivo i krhko pitanje u svakom društvu, bez obzira na veličinu. Posebno za kadrovsku službu koja je u kontaktu sa zaposlenim tokom celog njegovog rada u kompaniji. Odnosi u manjim kompanijama mogu biti jači, pa je oproštaj od kolega često izazovniji za sve uključene. U tom pogledu, velika kompanija nudi prividnu štaku anonimnosti, a time i mogućnost depersonalizacije u rešavanju situacije. Međutim, uticaj otpuštanja na kompaniju može biti značajan kao rezultat u slučaju manje kompanije. Čak se i korporacija sastoji od pojedinačnih jedinica koje su u interakciji i odlasci se pre ili kasnije mogu odraziti na rezultate. Odlazak svakog zaposlenog zaslužuje pažnju i njime treba upravljati. Tim više sada, u vremenu krize koja ne gleda na veličinu preduzeća.
