Pripremite korporativnu strategiju za narednih pet godina. Izračunaj koliko je puta voz stigao iz tačke A…. Kompanije pripremaju različite vrste zadataka za kandidate – počev od testova logičkog mišljenja i završavajući razvojem složenih koncepata. Kako izgleda takav proces iz ugla podnosioca zahteva i iz ugla kompanije? A kako radite svoj posao da biste uspeli u procesu selekcije?
Čestitam! Prolazite u drugi krug. U međuvremenu, ispunite sledeći zadatak. Svako ko traži posao pre ili kasnije će naići na sličnu reakciju. Kompanija želi da testira sposobnosti kandidata, pa im dodeljuje zadatak. Što je viša pozicija koju treba popuniti, obično se povećava broj zadataka.
Zadaci za zapošljavanje mogu imati različite oblike. Ponekad kompanije žele da u prvom krugu završe testove na osnovu kojih, na primer, određuju nivo znanja stranog jezika ili logičkog mišljenja. U drugom slučaju kandidati kompletiraju numeričke ili slikovne serije, ali ima i primera poput: „Voz koji je krenuo iz tačke A…“ Poslodavac može da smisli šta želi.
Kandidati obično shvataju da kompanija želi da ih „nokautira” unapred. Na kraju krajeva, priroda zadatka im često govori mnogo o tome kako bi njihov rad izgledao u budućnosti. U isto vreme, oni mogu da saznaju na čemu je naglasak kompanije ili kako njeni ljudi mogu da procene zadatak. Ali ovo poslednje ponekad predstavlja problem.
Razrada na trideset stranica
„Završio sam desetak krugova tokom jednog zapošljavanja. To je bila strateška menadžerska pozicija u međunarodnoj kompaniji“, objašnjava Aljoša Ristić (za potrebe članka, promenili smo mu ime na zahtev kandidata). Tokom pomenute „selekcije” razvio je oko osam zadataka, uključujući i detaljne strategije. Ukupno je napisao više od trideset stranica. Da bi to uradio, učestvovao je u takozvanom centru za procenu, gde je rešavao razne situacije zajedno sa drugim kandidatima i podvrgavao se psihotestovima.
SAVET: Pogledajte kako funkcioniše centar za procenu i kako se pripremiti.
„Sve je trajalo nekoliko nedelja i bilo je veoma intenzivno. A onda sam predao poslednju studiju slučaja i niko me nije zvao 14 dana. Podigao sam slušalicu i sam pozvao kompaniju. Član osoblja je očigledno bio zatečen. Obavestio me je da nisam dobio poziciju jer se ne uklapam u kulturu kompanije. Nije bilo reči o tome kako sam se snašao na pojedinačnim zadacima“, dodaje Razočarani. Iako je tražio detaljnije povratne informacije, nikada nije dobio nikakvu od kompanije.
On dodaje da je ovaj tender bio ekstreman po svojoj složenosti. Iako se kasnije prijavio za rukovodeću poziciju u drugoj kompaniji, nije morao da razvija osam strategija. „Dobio sam samo jedan zadatak, pripremio ga unapred i predstavio rezultat tokom sledeće runde. Nakon toga je nastala interesantna diskusija, tokom koje sam dobio i povratne informacije. Sve je bilo veoma otvoreno. Istovremeno, kompanija je bila zainteresovana za šta sam mislio o njima. Evaluacija je stoga bila obostrana“.
Jednom, dvaput i to je dovoljno
„Mislim da bi kandidati trebalo da rade na najviše jednom zadatku kod kuće, a zatim da završe još jedan deo tokom intervjua“. Zadatke kandidatima najčešće zadajem posle prvog kruga.
Ako moraju da urade studiju slučaja, za to im treba ostaviti oko nedelju dana da završe. Oni šalju rezultat kompaniji, u nekim slučajevima ga predstavljaju tokom sledećeg kruga selekcije. „IT stručnjaci dobijaju zadatke prema svojoj specijalnosti ili im tražimo primere njihovog dosadašnjeg rada. Ponovo se pozivaju ljudi iz marketinga da naprave, na primer, predlog kampanje“. Tokom intervjua, od kandidata se zatim traži da pokušaju da rade sa unesenim informacijama, kao što su podaci u tabeli, iz kojih moraju da pročitaju određene trendove. Takav zadatak je često uobičajen pri popunjavanju pozicija u finansijskom sektoru.
A šta je sa povratnim informacijama? To se rešava tako što treba pozvati svakog kandidata koji je poslao urađen zadatak, a nije prošao u naredni krug. Ponuditi kratko obrazloženje i ostaviti svima da traže detaljnije obrazloženje. Kažu da neki ljudi ne žele detaljniju procenu i drago im je što su to uradili. Međutim, ako neko pokaže interesovanje, dobiće odgovor. „Mislim da je to važno. Nisam dobio nikakvu povratnu informaciju nekoliko puta u životu i znam koliko je to neprijatno“, dodaje stručnjak.
Kako to izgleda sa druge strane?
Kandidati sa zadacima, tokom procesa selekcije imaju i pozitivna i negativna iskustva, isto važi i sa stanovišta kompanija. I kandidati različito pristupaju izvršavanju zadataka. Primer je zapošljavanje pri popunjavanju radnih mesta. Kandidati za ove pozicije dobijaju zadatak da tokom komunikacije sa kupcem razmisle kako bi postupili u određenoj situaciji. „Ogromna većina kandidata ne priprema nikakve prezentacije ili beleške i tvrdi da im je sve u glavi“, opisuje svoje iskustvo HR specijalista. „Priznajemo to i ako kandidat može da pruži prihvatljivo rešenje za problem koji smo zacrtali i bez temeljnije pripreme, ne smeta nam što nije doneo beleške“. Dodaje, međutim, da je situacija u kojoj je kandidat u stanju da sa govornice dođe do dobrog rešenja.
Eksperiment je bio i lekcija za HR specijalistu, tokom kojeg je zamolila kandidate da u dogovoru sa menadžerom snime kratak video o sebi. „Od deset ljudi poslalo ga je samo oko troje, drugi se uopšte nisu javili i nisu se naknadno javili na poslat mejl sa pitanjem da li će učestvovati na tenderu. To je, inače, pokazalo ko je zaista zainteresovan za ponuđeno mesto ”.
Šta da radite ako dobijete zadatak tokom zapošljavanja?
Pažljivo pročitajte zadatak
Saznajte šta klijent želi od vas, a ako nešto ne razumete ili niste sigurni, ne ustručavajte se da pitate. „Podnosiocima zahteva skrećemo pažnju na ovu mogućnost i uvek imaju pitanje za mene ili čak menadžera koji će odgovoriti na neko stručnije pitanje“, objašnjava HR specijalista. Prema njenim rečima, ovakva inicijativa sigurno ne šteti kandidatu u očima budućeg poslodavca i ispitivanje kandidata je uobičajena praksa.
Ne ostavljajte to za poslednji trenutak
Na samom početku perioda, tokom kojeg morate da isporučite rezultat, razmislite kako ćete uraditi razradu zadatka. Na primer, dobra je ideja da odredite koliko ćete se detaljno baviti time, koliko će vam vremena trebati i šta ćete morati da uradite – koje podatke da prikupite, na primer. Rasporedite vreme da završite zadatak tako da sve na vreme završite i da ne štampate prezentaciju neposredno pre sastanka sa poslodavcem. Greške koje možda ranije niste primetili možda neće biti ispravljene u poslednjem trenutku.
Brini se
Ako ste odlučili da nastavite proces selekcije i razradite zadatak, uradite to kako treba. To ne znači da morate da provedete deset sati dnevno na zadatku i na kraju predate fasciklu debljine kao diplomski rad. Ipak, pokušajte da dođete do rezultata koji ima glavu i petu i koji ćete moći da opravdate i odbranite. Nivo razrade studija slučaja, ima tendenciju da bude drugačiji, međutim, ako neko pobrka suštinu, to se odmah prepozna.
